Aleksandar Đurić: Put od Teških Početaka do Sportske Legende
Aleksandar Đurić danas je prepoznat kao uspešan fudbalski trener, s bogatim iskustvom rada s klubovima iz Vijetnama. Pored trenerske karijere, posvećen je radu s mladima i promociji fizičke aktivnosti, naglašavajući koliko je sport važan za razvoj pojedinca.
Detinjstvo u Lipcu: Sport kao Izlaz iz Teške Stvarnosti
Rođen i odrastao u selu Lipac, nedaleko od Doboja, Aleksandar je živeo u jednostavnoj kući na uzvišenju. U blizini njegovog doma nalazio se kajakaški klub, smešten tik ispod mosta kod železničke stanice. Iako je često posmatrao veslače na reci, sport mu tada nije bio u fokusu, a najmanje veslanje. Međutim, zbog zdravstvenog problema poznatog kao “kokošije grudi”, bio je primoran da se posveti fizičkim aktivnostima. Tako je, bez nekog velikog plana, uplovio u svet sporta, iako čak nije bio ni dobar plivač.
Sport mu je pružio način da pobegne od problema u porodici. Njegov otac, koji je imao problema s alkoholizmom, često je unosio nemir u dom. Aleksandar je shvatio da nema ništa osim sopstvenog truda i volje, pa se potpuno posvetio treninzima. Svaki dan provodio je u napornim fizičkim vežbama i trčanju kroz prirodu, što ga je postepeno oblikovalo u izuzetnog sportistu.
Ratne Godine i Sudbonosni Trenuci
Kada je rat zahvatio region, sport je postao jedino što mu je pružalo osećaj normalnosti. Umesto da bira vojnu karijeru, poslat je u Vukovar, gde je izbliza video strahote sukoba. Tokom rata, izgubio je mnoge bliske članove porodice, uključujući i majku, koja je stradala usled granatiranja. “Nije bila direktno pogođena, ali je ipak izgubila život,” priseća se Aleksandar, govoreći o bolnim trenucima koje je preživeo.
Uprkos svemu, rat ga nije slomio, već mu je dao drugačiju perspektivu o životu. Nikada se nije plašio smrti, iako je bio svestan opasnosti. Kasnije se, pod specifičnim okolnostima, vratio u Doboj, ali ne u porodičnu kuću, već u zatvor, što se pokazalo kao još jedan prelomni trenutak u njegovom životu. Upravo u tom mračnom periodu, počeo je ozbiljno da razmišlja o fudbalu.
Neplanirani Ulazak u Fudbal
Nakon izlaska iz zatvora, sudbina ga vodi u Pančevo, gde su ga ljudi velikog srca prihvatili i pomogli mu da pronađe novi pravac u životu. Iako je do tada veslanje bilo njegov primarni sport, odlučio je da pokuša nešto novo – fudbal. Prvi koraci u ovom sportu odveli su ga do Mađarske, gde je igrao na poziciji levog beka. Učio je posmatrajući najbolje igrače tog vremena, poput Roberta Karlosa i Paola Maldinija, oblikujući sopstveni stil igre.
Neočekivano, ova promena donela mu je uspeh. Počeo je da napreduje i stekne reputaciju, što ga je na kraju odvelo do Australije, a zatim i Singapura, gde je postao prava fudbalska ikona. Tokom svoje karijere, postigao je više od 400 golova, postavši jedan od najefikasnijih napadača tog vremena.
Olimpijske Igre i Cena Koju je Platio
Jedan od ključnih trenutaka u njegovom životu bio je poziv da učestvuje na Olimpijskim igrama 1992. godine u Barseloni. Predstavljao je Bosnu i Hercegovinu, ali to nije prošlo bez posledica. Njegov otac i brat tada su bili u redovima vojske Republike Srpske, što je dovelo do ozbiljnih porodičnih nesuglasica.
“Otac mi to nikada nije oprostio. Nikada više nismo razgovarali,” priznao je Aleksandar, opisujući težinu situacije. I pored ogromnog psihološkog tereta, takmičio se u kajaku i ostvario solidan rezultat, završivši na sedmom mestu u kvalifikacijama.
Fudbalski Uspon u Singapuru
Nakon Olimpijskih igara, Đurić je nastavio svoju sportsku karijeru, ali je ovaj put bio fokusiran na fudbal. U Singapuru je postao prava legenda, poznat po svom neverovatnom učinku na terenu. Bio je ne samo odličan napadač, već i pravi lider tima. Njegova postignuća donela su mu brojne nagrade i priznanja, a tokom godina postao je i reprezentativac Singapura.
Porodični Život i Novi Ciljevi
Nakon što se povukao iz profesionalnog sporta, Đurić je pronašao novu svrhu u porodičnom životu i humanitarnom radu. Ima dvoje biološke dece i usvojenog sina, kome je pružio ljubav i sigurnost. Sada živi u Maleziji, gde aktivno učestvuje u projektima koji podržavaju mlade sportiste i podstiču fizičku aktivnost.
Posebno je ponosan na to što je kroz sport uspeo da prevaziđe teške trenutke i pronađe svoje mesto u svetu. “Sport mi je dao priliku da pobegnem od problema, da pronađem sebe i dokažem da mogu da postignem nešto veliko,” ističe on, osvrćući se na svoju životnu priču.
Aleksandar Đurić je primer kako upornost i posvećenost mogu preokrenuti i najteže sudbine. Njegov put, od detinjstva obeleženog siromaštvom i porodičnim problemima, preko ratnih trauma i zatvora, do vrhunske sportske karijere i rada s mladima, svedoči o snazi duha i moći sporta da promeni živote.
