Ovo je situacija koja se desila prije tri godine. Moja mama i moj ocuh su se vjencali prije 10 godina. nisam nikada bila posebno bliska sa majkom otisla sam kada sam imala 4 godina i vidjale smo se samo kada smo bili kod njenih roditelja i svojih tetki jer je mama uvijek bila zauzeta sa nekim sa kim je tada izlazila.

Ali od djetinstva odnos sa mojim bioloskim ocem je bio napet. Odgajali su em njegovi roditelji jer je tata stalno radio. Ja sam iz jedne jako stroge porodice koja nikada nije pokazivala emocije.

Radi svih th teskih okolnosti prije tri godine sam se uselila kod mame i to je bilo privremeno  jer mi je trebala pomoc oko sina dok sam se ja lijecila. Tada pocinje sve to da se desava sa mojim ocuhom.

Na samom pocetku izmedju mene i ocuha je bio snazan zaista odnos. on je bio taj koji mi je od prvog dana iskreno pomogao i pruzio je podrsku u jako teskom periodu tada.

Kada sam izasla iz bolnice jako smo bliski postali. Svaki dan tri mjeseca vodio me na terapije pricali smo i slusali muziku. Kada bih imala teske trenutke nervne slomove pricao bi samnom i bio mi rame za plakanje. Isli smo skupa u setnje sa sinom jer mama je odustajala.

Konacno imam oca koji mi pokazuje ljubav. Za Bozic sam mu poklonila cestitku u kojoj sam ga pitala da li ga mogu zvati “tata” A ON JE REAKO da- ja sam toliko sretna bila i konacno sam imala vezu sa roditeljem kakvu prije nikada nisam imala.

Ali situacija je eskalirala i jako mi je neugodno radi svega bilo.

Moja prica ide ovako Moj decko koji je imao 24 godine je radio sa mojim ocuhom i jedan dan ga je zvao. Odmah smo se Z i ja lijepo slagali. Ocuh odjednom postaje zastitnicki nastrojen a ja sam to tumacila kao brigu roditelja.

Jedne veceri dok smo isli na pecanje ocuh mi je priznao da me voli. Pitao me da li i ja osjecam isto i rekao je da bi volio da je makar 20 godina mladji. On je rekao da suze povodom moje bozicne cestitke bile trag tuge jer sam ga vidjela kao oca. Neprijatno mu je bilo da ga vidim kao oca.