Moj sin je sa svojom suprugom otisao da zivi kod njenih. Odlucili su da se odsele tamo jer ona ne zeli da zivi sa nama i kaze da joj je ljepse da je sa svojim roditeljima. Ovo me je toliko zaboljelo vise od icega jer smo dobili unuka prije 10 dana i slavlje povodom rodjenja je bilo kod njenih a trebalo je kod nas.
On je svratio kod nas taj dan iz bolnice i rekao da je uvece zabava a da mi pripremimo i kod nas da pozovemo komsije i blisku oridbinu. Rekla sam mu da sam to planirala za dan dva jer sam mislila da cemo otac i ja i njegova dva brata da budemo dio slavlja i navece kod njih u kuci gdje ce stici moj unuk.
A onda mi je on tako hladan rekao: “Bre kevo oni su zvali svoju rodbinu prijatelje i ja sam pozvao drugare je rje to njihova zabava a vi zato pravite za nas, a ja cu svoje burazere da vidim na pivo sutra…”
Meni je srce skoro da puklo tog trenutka. Jedva sam rekla:” Da ste mi zivi i zdravi nemojte se brinuti necemo doci da vam smetamo…”
Sledece cega se ja sjecam jeste pistanje aparata jer sam bila prikljucena i ljekar mi je tada rekao da sam imao infarkt i da sam za dlaku se spasila. Neka su oni meni i zivi i zdravi, druge rijeci nemam…”
