Moj suprug vec neko vrijeme ima najbolju prijateljicu i to oko 10 godina. Ona se nudila da nam dodje na odmor a ja sam svo vrijeme odbijala to.
Oni se dopisuju skoro svaki dan ali hajde trpila sam sve to i nije mi toliko smetalo jer smo mi u Njemackoj a ona u Hrvatskoj pa ne vidjaju se toliko uzivo.
Mislila sam ono “Boze moj pa ne moze me varati barem sa njom,” Naravno da je nikada nisam ni voljela a on mi se milion puta kleo da izmedju njih nema nista osim prijateljstva. I kada sam ja trebala ad rodim a imala sam zaista problematicnu trudnocu ona se ponudila da nam dodje malo pomoci a naravno da sam ja to odbila i nisam zeljela. Onda sam nakon poroda i nekkao popustila da dodje ona na par dana da bi vidjela bebu.
Ona je ljudi moji toliko zavoljela moje dijete da vam ja to ne mogu opisati kao da je njeno. Ona se brinuoa njemu. pazila ga i pomagala oko svega. Toliko je dobra bila da sam je cak i ja zavoljela.
Tako da sam od sada se i ja promijenila i vjerujem u musko zenska prijateljstva i vise ne ludujem kada vidim da se on dopisuje sa njom svaki dan, prihvatila sam to.
