Moja drugarica je zaista jako siromasna i svi se iznenade kada cuju da se ja druzim sa njom jr niko drugi nece. Njeni roditelji nigdje ne rade i jedva da prezivljavaju. JAko tesko zive a ja njoj nikada ne idem ali sam odlucila da nju zovem kod sebe makar svaki drutgi dan.
Spremim joj neko ukusno jelo, kupim uvijek slatkisa i svega toga i tako provedemo vrijeme.
Jako cesto joj dajem i svoju odjecu govoreci kako njoj to zaista sve bolje stoji ali ja ustvari i kupim odjecu za nju samo skinem etikete.
Jednostavno zelim da se osjeti kao da smo jednake iako po mnogima nismo ni blizu. Svi su mi govorili da ce i ona da me okrene ledja i da ce da iskoristi moju dobrotu. Da ce da ukrade vrijedne stvari iz kuce i sve to ali mi je to toliko nebulozno bili i to nisam ni slusala.
Radi nje sam ja nekim drugim ljudima iz mog zivota okrenula ledja. ali juce mi je ona upravo sve to i dokazala koliko god da je siromasna ona je moja najbolja drugarica.
Juce je meni bio rodjendan i ona je od svoje teske situacije skupila 50 eura i kupila mi srebrene nausnice. Skoro godinu dana je skupljala da bi ja dobila poklon, Ne znam mozda za nekog je to nista ali je meni ovo nesto najljepse sto mi se desilo.
