Moja najbolja prijateljica je sretnica, zivi u kuci od 400 kvadrata dok sam ja u stanu koji ima samo 56 kvadrata. ona je svaki drugi dan kod mene, stalno dolazi a ja sam tip koji je uvijek ugosti i tu joj spremim neku hranu ali i picu i zelim da se osjeca najbolje kod mene.
Ali ono sto je najgore od svega toga jeste da me ona nikada nije pozvala kod sebe. Dolazi od mene sa svojom djecom a djeca su joj toliko razmazena da vam ja opisati ne mogu njeno ponasanje.
Jedan dan odlucim da uzmem svoje dijete za ruku i tada odem da prosetam do nje.
Kada sam usla kod nje nije mi tada ni kafu skuhao a njen sin je tada htio da udari mog sina mozete li da vjerujete da ona na sve to nije htjela ni da reaguje. TOliko me je to razbjesnilo da nisam znala kako da se ponasam.
Ja sam tada bez mnogo price uzela svoje dijete i otisla kuci. Sada me ona stalno zove najavljuje mi se da ce doci a ja sam odlucila da je ignorisem. Meni je dosta takvih laznih prijatelja.
