Moja bliska prijateljica nije imala svoju porodicu. Jako tesko se razbolila i od mene je trazila 6000 dinara. Taj novac mi je bio jako potreban ali sam odlucila da joj dam jer bi joj spasilo zivot. Ona mi se zaklela da ce mi vratiti ali je jednostavno samo nestala.

Devet godina poslije ona se vratila. Otisla sam kod nje spremna da se raspravim ali sam se ukocila kada sam je ugledala.

Ja sam se gotovo onesvjestila kada sam usla u njen dom. Unutra je bilo sve o cemu sam ja ikada sanjala to je sve moderno, skup namjestaj savrsena dekoracija. Sve je izgledalo savrseno kao iz nekog luksuznog casopisa.

Ona sama vise nije licila na sebe. Rekla mi je da nakon sto se operisala napustila je grad da bi sve pocela ispocetka.

Kaze da je jako radila, studirala i na kraju je postala i partner u jednoj poznatoj advokatskoj firmi. Sada se ponovo vratila u svoj rodni grad da bi pokrenula svoj novi biznis. I ono sto je bitno jeste da mi se zahvalial jer sam ja bila ta koja joj je spasila zivot.

Rekla mi je da provjerim svoj racun. Kada sam to uradila, ostala sam zatecena. Ona mi je prebacila 60.000 dolara kao znak zahvalnosti. Slomila sam se i grlila sam je a suze su mi se sljevale niz lice. To je novac koji mi je u tom trenutku zaista trebao. Ja sam se tek razvela, emocionalno sam bila iscrpljena i u jako finansijskim problemima sam tada bila.

Rekla mi je da nikada nije zaboravila sto sam ja uradila za nju. Zeljela mi je vratiti dug koji je jako bitan bio za to da ona uspije sada.