Moja prva komsinica mi je prepisala svoju kucu, i nesto zemlje sto je imala na sebi tada.
Bila je zaista jako tesko bolesna i iako je imala 3 sina niko nikada nije posjecivao. Jedino smo ja i moja porodica svo to vrijeme se brinulo o njoj kao da je neko nas rod rodjeni.
Nikada nista nismo od nje trazili, sve smo to radili jer smo zeljeli i imali smo sve sto nam treba a nasa zelja je bila da se brinemo o njoj u ovim teskim danima. Skoro godinu dana je bila na postelji prije nego li je umrla i ja sam licno je presvlacila. Kada je umrla saznala sam da je meni sve prepisalai svoj dom i svoju zemlju.
Onda nakon par dana od toga pojavljuju se njeni sinovi i divne brizne snahe. Kakve sam sve uvrede dobila radi svega toga to je strasno. Tada sam im ja smireno rekla da meni kuca njihove majke ne treba i da sam svo vrijeme ja njoj pomagala jer nijje mogla sama i niko joj nije dolazio da pita za nju da joj pomogne ni ti da pita kako je.
Ja sam to vratila sve a oni su u kratkom vremenu sve prodali. Sve za nekih 10.000 eura tako da su njih trojica dobili po 3000 eura. Koliko su pohlepni, gdje ce im dusa!
