Ja sam odrasla u jako velikoj porodici i to mi je od pocetka nesto u cemu sam uzivala i naucila takav zivot da zivim.

Moji roditelji imaju petero djece. Kada je moja majka ostala trudna sa petim djetetom imala je 45 godina tada ali pored toga i visok krvni pritisak. Ali uz sve to je ona i radila a posto smo samo od njene plate zivjeli morala je da se bori. Zaista njena trudnoca je bila jako teska. Mama je svaki mjesec morala da ide bolnicu. Svi smo se tada posebno trudili oko nje, davali zadnji atom snage za nju-.

Majka se poslije porodila na carski rez. Beba je tada dugo bila bez zraka i zaista je napacena. Ali nekim cudom desava se da je beba uspjela da prezivi. Dobila sam cetvrtog brata tada i nikada sretnija nisma bila u zivotu. Bio je u inkubatoru 2 mjeseca puna i trebalo je da dobije na tezini da bi izasao a lijevi bubreg mu nije radio tada. Ali onda sve su se bebe zarazile tada eserihijom koli ali tada ne i on. On je tada imao 1900 grama i da se tada zarazio on ne bi mogao da prezivi. KAd je prohodao shvatili smo da on ne moze da spusta petu. NJEMU JE tada ustavnovljen blazi oblik cerebralne paralize i nakon toga je proglasen i invalidom. Moja dva starija brata i roditelji su tada radili dan noc da bi se mogla platiti skupa operacija. I uspjeli smo zaista. On sada ima 7 godina i on je nasa sreca i mi smo presretni jer je sa nama.