SUPRUG i ja prije nego li smo krenuli u bilo sta vece smo se oboje slozili da jednostavno ne zelimo djecu, zelimo da se posvetimo sebi i nasem zivotu i da tako zivimo i uzivamo skupa,a li desava se nesto na sta nismo racunali da ce se desiti.
Moja majka je postavila uslov; “Ako me vi ostavite bez unuka, onda jednostavno nemojte da ocekujete od mene ni cent, jer ja svo svoje nasljedstvo ipak dajem u dobrotvorne svrhe i to je rijeseno.”
Tada radi tog uslova ja radjam kcerku o kojoj se brinula vise moja majka nego moj suprug i ja kako bi to trebalo da se desava.
15 godina poslije majka mi je umrla. Kada sam otisla u njenu sobu jednostavno sam se toliko zaledila jer sam ugledala njen ormar prazan a sav njen nakit kojeg je imala zaista mnogo nije bilo tu.
Samo sam tu pronasla kutiju od nakita koja je prazna a tu je bila i poruka: “Zao mi je ali sam ja morala da izaberem pravu osobu za sve to…”
Nisam mogla da vjerujem da mi je uradila i nisam mogla da shvatim o cemu se radi. Sve do onog trenutka kada nismo procitali njen testament. Saznali smo da je svo nasljedstvo ostavljeno mojoj kcerki koja ce to da dobije kada napuni 18 godina. Najgore od svega jeste da je moja kcerka sve to znala ali nije htjela o tome da govori.
