Juce me moj suprug odvezao u grad da bi platila racune za struju i telefon te mi je odmah rekao da moram da pozurim jer on mora da se vidi sa nekim prijateljima.
Napolju je toliko kisa padala da je sve izgledalo kao jesan. Kada sam usla u postu u tom trenutku je bilo 4 osobe tako da sam morala da sacekam nekoliko minuta ali kada su vidjeli da sam trudna i da mi je trbuh do zuba, inace sam ja u sedmom mjesecu trudnoce svi su me pustili da to odradim preko reda.
Kada sam izlazila aiko sam sve jako brzo zavrsila vidjela sam kroz vrata da moj suprug odlazi. JA ga zovem da me saceka a on mi sam odjednom odbije poziv. Stvarno nisam mogla da vjerujem sta se desava.
Onda sam odlucila da malo potrcim u nadi da ce me mozda suprug da vidi i u tom trenutku sam se tako gadno saplela da sam jedva uspjela da ostanem na nogama. Bas sam se uplasila svega toga.
Kada sam izasla on je tada bio ispred mene sigurno na 50 metara i sto posto sam sigurna da me je vidio ali da nije htio da se vrati samo njemu znano.
Dok sam tada stigla do autobuske stanice ja sam bila sva mokra jr nisam imala kisobrana.
Najgore od svega toga jeste sto sam ja u osmom mjesecu trudnoce i plasim se sta se to mojoj bebi desava. Jos kada mi prodje kroz glavu da sam mogla pasti nisam mogla oka da sklopim. Ne mogu da shvatim da je mom suprugu preci prijatelj nego ja i dijete koje nosim.
