Ovo je prica jedne porodice koju je jedna komsinica odlucila da isprica i da se otkrije kakva je bolna stvarnost u tome bila. Naime u ovoj prici se pokazalo da ljudska toplina i solidarnost jos uvijek postoji i tu je oko nas.

Mladi bracni par koji je tek dosao u svijet roditeljstva suocio se odjednom sa teskim iskusenjima. Naime kada se komsinica porodila na isti dan je izgubila posao kod privatnika a suprug je isti taj dan otpusten kao da je odluka poslodavca bila ta da ih kazni radi cinjenice da oni sire porodicu i ne mogu da rade. Oboje su ostali bez posla a samim tim nisu imali nikako primanja pa se njihova situacija iz dana u dan sve cinila bezazlena i sve im je gore i teze bilo.

Ali onda kao da to nije bilo dovoljno stigao je jos jedan veci udarac. Naime stanodavac kod kojeg su placali kiriju je rekao da trebaju do kraja mjeseca da napuste stan. Nije htio da rizikuje da oni zive tu i da ne mogu da plate stanarinu. Tako su osim sto su u kratkom vremenu ostali bez prihoda mladi roditelji sa tek rodjenom bebom ostali su i bez krova nad glavom. Komsije iz zgrade su sve to gledali ali niko nije bio spreman da ih pita treba li im pomoc a kamoli da im da neku konkretnu podrsku koja im je u tim trenutcima trebalo.

U TOM trenutku jedan bracni par koji je iz zgrade je odlucio da pomogne im i napravi gestu koja mijenja njihov zivot. Otisli su do mladih komsija i predlozili su da se usele kod njih. Stan je veliki bio a nakon sto su djeca otisla u inostranstvo polovina prostorija je bila prazna. Isprva su mladi ljudi oklijevali osjecali su sram da bilo sta prihvate. Ali koliko su insistirali prihvali su na kraju.

Cetiri mjesec poslije svi su skupa. Sve je pocelo kao cin solidarnosti a onda se tu stvorila nova porodica- Stariji par dozivljava taj zivot kao ispunjenje sna. Djevojcica malena raste u njihovom domu i za njih je kao unuka bila dok su oni postalio dio porodice, oslonac i utociste.