Ja sam u braku sa svojim suprugom vec 7 godina. Nemamo djece i jednostavno smo tako odlucili i da ostane ali on ima kcerku Milu koja sada skoro puni 18 godina!
Mila uskoro treba da krene na fakultet i ono sto je ona odabrala je jako skupo. Suprug je odlucio da bi mi trebali da joj pomognemo oko skolarine jer zaradjujem mnogo vise od njega. Nikada prije nije trazio da ja platim ista sto se tice njen ali mislim da je fakultet nesto sto mu treba sada i za sta mu je potrebna zaista pomoc cini mi se.
Ja bas radi toga nikada nisam zeljela da imam djecu jer ne zelim da imam neki teret i on je oduvijek to dobro znao. Zato sam mu rekla: “Da li ti ja izgledam kao da sam bankomat? Treba da znas i da budes svjestan toga da obrazovanje tvoje kcerke nikada nije bila moja odgovornost. Neka ide na drzavni koledz kao i ostali ljudi.”
On se u tom trenu samo nasmijao i rekao mi: “Uredu je…” i izasao je iz sobe . Izasao je iz kuce i mislila sam da je tada sva ta tema zavrsena i to je to.
Kada sam nekoliko sati poslije vratila se kuci ukocila sam se. Suprug je spakova sve svoje stvari i ostavio je to ispred ulaza.
Pogledao me je i rekao mi: “Sada ce ti biti dosta bolje i udobnije u kuci. Odlucio sam se iseliti sa kcerkom Milom da ti vise nikada ne snosis nikakve odgovornosti i da to bude to jednostavno.
Njegov plan je tada bio da se preseli u manji stan i da daje novac od rente da bi sve to sto je placao nasu kucu sada usmjeti na skolovanje kcerke. Tek tako on je odlucio da napusti dom nas i da me ostavi da zivim sama u njemu kao da sam ja njemu stranac. Nisam mogla vise ista da kazem jer sam bila u velikom soku. Prosla je sedmica i nista od njega nisam cula.
Da li ima on pravo da me na taj nacin prisili da ucestvujem u snu njegove kcerke?
Moj novac je moj i ja sam to zaradila!
