Moja kci se nedavno udala te je rekal da je moj dom savrsen sto se tice osnivanja porodice. Ja od pocetka zivim sama u cetverosobnom stanu pa sam odlucila da joj to i poklonom i preselila sam se u maleni kucerak sa svojom sestrom. Ona je moje jedini dijete i koce ako necu ja da joj pomognem i ona mi je jedina porodica koju imam. Pokloniti joj kucu za koju je izrazila i zelju je bilo sasvim prirodno a ja sam i sama bila finansijska stabilna.
Narednih sedmica sam primjetila da je moja kcerka se prema meni promijenila da je postala distancirana. Odlucila sam da je vrijeme sada da pricamo licem u lice. Kada sam je posjetila sokirala sam se kada sam vidjela da je kod nje puna kuca nepoznatih ljudI. Suocila sam se sa tim a ona je tada izjavila da olanira da kucu proda da bi mogla da ima svoj dom iz snova i zivotl promijeni. Radi toga sam toliko bijesna bila, ja sam kucu joj poklonila da tu zivi a ne da je proda.
MOLILA sam je da to ne radi ali ona je kao da je postala drugacija osoba rekla da je kuca njena i da moze da radi sta zeli. Sada sam sigurna da sam zazalila radi svoje odluke ali sam morala u tom bijesu da se savjetujem sa advokatom i da podnesem tuzbu protiv rodjene kcerke. Buduci da ta kuca i dalje pripada meni ali svi papiri nisu potpisani ona i njen suprug ce na kraju morati napustiti kucu. Sada je kuca prazna a ona je odlucila da prekine kontakt samnom. Srce me boli i slomljeno mi je da mi je kcerka tako okrenula ledja. Uvijek smo jako bliske bile a sada sam izdana od strane nje jer mi je lagala.
