Moja sestra je oduvijek bila to zlatno dijete prava porodicna princeza. Dok smo mi rasle nije morala ni prstom maknuti a roditelji su je uvijek u svemu opravdavali dok sam ja kao tinejdzerka morala sama da se borim za sve i za sebe. Radim od svoje 15 te godine i preskakala sam odmore i cuvala sam svkai cent da bi jednog dana sama sebi morala da kupim vlastiti dom.
Nakon mnogo godina odricanja ja sam napokon bila korak na svom snu i ostvarenju svega. Ali prosle sedmice roditelji su me zvali i rekli da ja trebam sav taj novac da dam sestri. Njen decko ju je ostavio dok je bila trudna i rekli su mi ovako”njoj vise treba nego tebi”Meni je stvarno zao nje ali su ovo moji snovi moj tru i moja ustedjevina i ne zelim se odreci svega.
Kada sam odlucila da odbijem roditelji su se okrenuli tada protiv mene. Zvali su me sebicnom i rekli da sam ja kriva jer sam napustila sestru i da sam ja kriva jer razaram nasu porodicu. Sledeci dan je svima moja sestra rekla da sam ja odbila pomoci ali naravno sve je presutila sto sam godinama radila samo za nju. Sada me svi vide kao bezosjecajnu iako sam zeljela da se ostvori svoj cilj, dom za koji sam se cijeli svoj zivot borila.
