Ja sam Danijel imam 59 godina i nikada mi se vise nije svidjao izraz ocuh. Nisam se ozenio sa svojom zenom gledajuci ideju da budem polu roditelj njenim dvjema kcerkama. Od prvog dana sam i h toliko volio i tretirao kao da su moje. Sve sam im placao sve proteze za zube, fudbalske uniforme i sve ljetne kampove. Vozio sam ih u skolu na sve preglede kod ljekara i tu sam bio za kasne razgvore o momcima fakultetu i zivotu.

Nikada nisam ni pokusavao da zamjenim njihovog oca covjek koji im nikada nije ni kupio sladoled. SAmo sam popunio prazninu koju je on ostavio odlaskom.

Ali bez obzira koliko godina je proslo jednostavno su imale distancu. Uvijek su mi jasnopokazali da ja nisam dio porodice. Zahvalili bi se sto sam to ucinio ali kao da sam neki komsija koji je dobar prema njima a ne roditelj. Rodjendani su prolazili bez i jedne cestitke i nikada rijec tata. Gutao sam i govorio sam sebi da je to maraton. U proslom mjesecu nesto puca tako jako.

Starija, Sarah se udavala. Ja sam platio tada vise od 12.000 dolara za sale i katering. Pa sam pitao blago da li cu ja biti taj koji je vodi do oltara. Nasmijala se i rekla: “Oh, nee. Mislila sam da ce to da uradi moj tata. Mislim nemoj da budes uvijeden jednostavno ne bi bilo uredu….”

Mladja Mia je primljena na skupi fakutlet u drugu drzavu. Poslala mi je poruku sa linkom za placanje skolarine. Bez pozdrava bez ikakve zahvalnosti samo “Rok je prvi juli. ” Ja sam shvatio da sam postao bankomat-

Onda sam ih stavio ispred sebe i rekao:

“Volio sam vas kao da ste moje Ne godinu ne pet nego 15. Ali ljubav bez postovanja nije odnos. To je samo neka vrsta transakcije. JA vise necu da ulazem u nekog ko me ne vidi kao dio porodice.”

Izgledale su sokirane:

“Sarah zelis da te “pravi tata” vodi do oltara. Uredu neka plati i svadbu onda. A ti Mia nazovi “pravog tatu” da ti plati skolarinu. Ja vise nista finansirati necu.”