Od trenutka od kako sam ostala trudna moja svekrva se trudila svaki dan da me uplasi sa pricama kako je sam porod kao proces jako bolan i strasan. Nakon sto sam se porodila i kada mi je stigla u sobu rekla mi je:

“Prestani se pretvarati da si rodila…” Ja sam se tada sokirala pa sam odgovorila: “Naravno da jesam.” Ti si me ovdje sama dovela.” Ona je tada samo pognula glavu bez i jedne rijeci.

Poslije je moj suprug stigao jako ljut i histerican i rekao da ga je majka nazvala i da mu je rekla da misli da ovo dijete nije njegovo. Kada sam to cula nisam znala da li trebam da se smijem, da se naljutim ili sta vec na sve to.

Naravno da moj suprug zna da sam ja bila trudna vidio je moj stomak milion puta pa smo cak i zajedno isli i na ultrazvuk. Moja svekrva je ocigledno odlucila da ako je njen porod  bio los da onda i svaka zena mora da prodje kroz sve isto. Nisam sigurna da li uopste shvata da nisu sve zene iste.

Sada sam ja u svojoj kuci sa svojom bebom i sa njom se nikako ne cujem.

Moj suprug mi se ne priblizava i svai dan izmislja nove price o “kupljenoj bebi…”

Zadnje sto mi je rekao jeste da ce da uradi DNK i to ce da pokaze jasno da to nije njegovo dijete.