Moj suprug i ja smo u braku preko 12 godina i za sve to vrijeme nikada nismo otisli na pravi odmor. Zadnje dvije godine stedili smo svaki dinar kako bismo konacno otisli na krstarenje iz snova jer je to sto mastamo oduvijek.

A onda samo tri dana pred putovanje desila se velika tragedija a to je njegov sin iz prethodnog braka koji je iao 16 godina je umro u saobracajnoj nesreci i to sve radi nepaznje.

Istina je da sam bila slomljena radi njega ali nisam mogla da zanemarim koliko sam ja ulozila u sebe u svoje putovanje i dosta sam dala emocionalno i finansijski. Rekla sam mu: “Mozes da ostanes ali ja sam previse ulozila da bi sada odustala.” Nije mi rekao nista. Samo je zacutao…”

Dok sam ja bila na krstarenju pozvao me je. Zaledila sam se kada sam cula glas njegov a on mi je tada rekao: “Ne vracaj se vise u ovu kucu vise nisi dobro dosla…”

Bila sam u velikom soku. Kasnije sam saznala da je sve moje stvari iznio na travu i zamolio moju majku da dodje ona po njih. Cijelo moje putovanje mi je upropasteno.

Kada sam se vratila i rekao mi je da je vec podnio papire  za razvod, rekao mi je da vise ne moze da zivi sa nekim ko je morao da ode bas onda kada mu je sin umro. Mislila sam prvo da je on to govorio iz bola i soka ali sada vidim da je jako ozbiljan bio i da ga je to bolilo.

Sada se stalno pitam da li je zaista to previse to sto sam otisla na puovanje koje sam planirala i stedila pune dvije godine. Nisam zeljela da sve bacim u vodu nakon toliko vremena truda ali sada mozda gubim sve drugo ali sta da radim sve je to jace od mene bilo