Zaista sam odrastala u velikom siromastvu. Kada sam bila mala, imala samo 13 godina desilo se da sam ostala kod skolske drugarice i ostala sam tada na veceri. Na usta mi je u tom trenutku krenula voda na usta kada sam ugledala pecenja na stolu, toliko sam se iznenadila i nisam se mogla obuzdati!
Kada su tada svi krenuli da jedu i ja sam tada uzela prvi zalogaj ali me ostar pogled njene majke tada zaustavio pa je pred svima rekla: “Zar si stvarno uzela tako malo! Pa uzmi jos, nemoj da stedis.”
Prije nego li sam ja ista mogla da kazem ona je zzela moj tanjir i tada ga napunila hranom. Zaista sam se iznenadila ali sam bila i dirnuta. Mislila sam da je shvatila i sama koliko meni taj obrok znaci. hrana je bila jako ukusna i ja sam uzivala u svakom zalogaju. Dok sam ja jela svi za stolom su gledali samo u mene.
Sutradan kada sam se ja vratila iz skole iznenadila sam se kada sam vidjela majku od svoje prijateljice tu bas kod nas!
To je prvi put da su se nase majke srele. Tada se moje lice zacrvenilo jer sam se postidila toga!
Okrenula se prema meni i rekla: “Ova gospodja nam je donijela ostatke pecenja jer ti se stvarno svidjelo? ” Kada sam usla u kuhinju vidjela sam nas frizider pun svjezeg voca i povrca i hrane. Moja majka jako stidljivo i posramljena nije mogla da sakrije srecu.
