Cijeli svoj zivot sam jako bliska sa svojom bakom bila. ona me je odgajala dok su moji roditelji radili dan i noc. Njeno ime je bilo Lana njezno i klasicno ime ouno topline. Jos kao tinejdzerka sam sanjala da cu jednog dana da svoje dijete nazovem bas po njoj.
Saznali smo da cekamo djecaka ali sam i dalje zeljela da to bude Lana. ALi onda su stvari izmakle kontroli kada smo sve to rekli svekrvi i svekru, njima se to nikako nije svidjalo.
Jako dobro se sjecam da je moj svekar u tom trenutku samo podigao obrvu a moja svekrva se nasmijala pa je rekla: “Pa to je zenski ime.” Ja sam joj rekla koliko mi je moja baka znacila da mi je to jako bitno da imena mogu da budu i muska i zenska i da me nikada nije bilo briga sta ce neko drugi da pomisli.
Ali tada kada sam mislila da ce da me razumije ona je samo odmahnula rukom i rekla je “Ili ce te nama prepustiti izbor imena ili vam necemo vise pomoci oko ucesca oko kuce.” Ja sam u tom trenutku ostala bez rijeci. Moj supurg je toliko se sokirao i djelovao mi rastrzano.
Kasnije mi je nasamo rekao:”Hajde da stavimo Lana kao srednje ime. Nije to sve vrijedno da mi izgubimo pomoc…” Znam da je na sve nacine pokusavao da pronadje kompromos. Ali ja sam tada vidjela da je njega jako strah da se suprostavi svojim roditeljima i da jednostavno to je jace od njega.
ALi ja nisam mogla da se odvojim od osjecaja da su nas pokusavali kupiti. Da se ime mog sina koje bi bilo nesto intimno koristi kao sredstvo za ucjenu. Nekoliko dana poslije roditelji su nam poslali spisak prihvatljivih imena. Htjela sam da vrisnem kada sam vidjela.
