Oduvijek je moja dusa ceznula za mojom majkom. Ostao sam bez nje dok me radjala u bolnici. Zensko sam i istog trenutk otac me se odrekao i nije htio da me odgaja. Mene su tada da ne bi zavrsila u domu i ko zna kakav zivot imala uzeli baka i deda naravno to je sa mamine strane. Odrasla sam ja uz baku , a tada nikada nije htio ni da dodje da me vidi. Ono sto sam uvijek zamjerala jeste to da nikada nije ni pitao za mene i to me mnogo bolilo.
On je dobio djecu sa drugom zenom i sve su mu bili a ja sam mu bilo niko i nista. Prije par dana sam zavrsila fakultet i to Medicinski a na svemu tome sam zahvalna svojoj baki, i dedi koji je nazalost umro kada sam bila mala i imala samo osam godina. Baka je lavica bila borila se i zadnji novac odvojila na mene a jucer je necete vjerovati moj otac dodao na FB i to nakon 25 godina. Malo cudno je sve to bilo jer je to odradio onda kada sam ja diplomirala pa me se tada sjetio i onda pozelio ni manje ni vise nego da me ima u prijateljima.
U tom trenutku sam pomislila koliko los covjek mozes da budes nalon svega sto mi je uradio u zivotu da sada jednostavno pomisli da moze da ima koristi od mene i da mi se priblizi. Nekada mrzim sebe jer sam ja taj potomak od tog covjeka. Naravno nsaim ga prihvatila i ne kajem se ni sekudne jer sam ga izbrisala iz prijatelja. Cak mi je u jednu ruku drago da je ovo uradio barem na trenutak da osjeti i sam kako je to biti odbacen kao sto sam ja bila.
