Kada mi je otac umro ostavio mi je svoju kucu. Ja sam tada zamolila njegovu suprugu da mi treba olacati 10.000 kiriju dolara koje je on ostavio naravno njoj u nasljedstvo ili da se spakuje i da ide zivjeti kod svog sina. Ona mi je rekla; “Ovo je godinama bio moj dom, kako te nije stid…” Naravno da nisam imala izbora osim iseliti se.
Godine su prolazile od toga a ona je cutala svo vrijeme. Pozvala me je jucer i trazila je i zahtjevala da se vidimo ponovo. Zaledila sam se kada sam saznala da je novi, maleni stan u kojem ona sada zivi ustvari kupio moj otac.
Rekla mi je da je tada ostatak svoj ustedjevine iskoristio da joj kupi stan prije nego li je on umro da bi ona imala sigurno mjesto ako se desi da bude izbacena kao sto se i desilo. Potpisala je ugovor u kojem kaze da stan pripada meni nakon njene smrti ali samo ako ostane da zivi u kucu koju je ona dijelila tada sa mojim ocem.
Ali ako se desi sitaucija da ona bude primorana da ode, imala bi pravo da ga ostavi bilo kome a sada ona ostavlja svom sinu i to je ta situacija.
Kada je naprije prosao sok onda me je obuzeo i bijes. Ja sam samo htjela da stitim sva svoja prava koja sam imala. Maceha je imala novca mogla je da placa kiriju jer ljudi dragi kuca nije hotel koji moze da bude besplatan.
Najgore od svega toga sto sam ja bila lagana. Nisam imala pojma o tom stanu i sada sam izdana jer je to imovina koju je platio moj otac a ada ide nekom drugom a ne meni.
