Ja sam 2014 godine otisla u Njemacku i tada sam ostavila sve iza sebe. Svoje bliske prijatelje, decka i porodicu naravno osim roditelja. Moji roditelji sa mojom sestrom smo zapoceli svoj novi zivot. Najteze od svega mi je bilo da ostavim svog decka kojeg sam jako voljela. Ali znam da ne bi uspjela nasa veza na daljinu pa sam odlucila da bi bilo najbolje da se sve to okonca.
Molio me da to ne radim, a tada sam odlucila da ga ne poslusam i da uradim ono sto mislim da je najbolje za mene.
Ja sam krenula a on je dosao na aerodrom da se pozdravimo jer mu je moja sestra javila kada odlazimo. Ja nisam mogla da se pozdravim sa njim, jednostavno sam pobjegla od njega. KAda sam se okrenula vidjeal sam ga i on je stojao tu kao pokisli mis. Moja sestra se tada pozdravljala sa njom.
Kaze da je plakao kao malo dijete i da nisam trebala to da uradim. Mi smo kao i svaki par imali svoju pjesmu. Jako cesto bi mi pjevao. Jednom dok sam setala cula sam muskarca koji pjeva tu pjesmu i vjerujte da mi se svijet okrenuo tada.
On je imao isti glas kao njegov. Ja sam odlucila da pridjem blize a on to nije bio. Na trenutak me nekakav osjecaj preplavio. Dusa me bolila jer sam ja izgubila muskarca kojeg sam jako voljela! Sada se jako kajem.
