Ja sam ozenio udovicu koja je bila starija od mene 11 godina. Ona je imala jos i sina iz prvog braka koji je imao 6 godina ali od pocetka nikada mi to nije bio problem. U svojih 21 godinu odlucio sam da sve uradim protiv volje svih, protiv volje svojih roditelja brace i prijatelja, ozenio sam se sa njom i poceo novi zivot daleko od svih.
Ono sto je istina jeste da sam bio bezuzslovno zaljubljen u nju i ona je za mene bila jedino vazna osoba. Njenog sina sam volio pa kao da je moj. Kako je vrijeme prolazilo moja ljubav prema njoj e samo sve vise rasla a nakon 4 godine braka suocili smo se sa velikim iskusenjem od Boga. Ona se razbolila jako. Bolest se toliko brzo razvijala i mogu da kazem da mi je oduzeta brzo i tako jako.
Sest godina je proslo otkako nje nema a moja bol za njom se ne smanjuje i dalje. Bila je oduvijek divna osoba ali na sebi je nosila veliki teret nesrece. Vjerujem da je njen prvi brak u kojem je ostala osam godina na neki nacin doprinio tome da se njeno zdrastveno stanje pogorsa. Mnogo teskih trenutaka i trauma iz tog perioda je ostavilo traga na nju i njen zivot ali ona se opet borila da bude jaca od svega.
