Kako je Pero tražio ljubav, a naučio najskuplju životnu lekciju

U jednom mirnom selu na jugozapadu Srbije, okruženom prirodom i tišinom koja prožima svaki kutak, dogodila se priča koja je vrlo brzo postala tema broj jedan u svim lokalnim kafanama, ispred prodavnica, pa čak i na pijaci. Glavni akter ove neobične i tužne situacije jeste Pero Milovanović* (ime je izmenjeno zbog privatnosti), pedesetogodišnji majstor iz Priboja, koji je odlučio da jednom zauvek prekine sa usamljeničkim životom. Međutim, njegova potraga za srećom završila se neočekivano – kroz bolnu i skupu životnu lekciju.

Pero – vredan majstor, ali sam

Pero je ceo život proveo u napornom radu. Kao majstor za grejanje i vodovodne instalacije bio je cenjen i poštovan u svom kraju. Imao je kuću, imanje i stabilnu platu, ali mu je ipak nedostajalo ono najvažnije – partnerka sa kojom bi delio svakodnevicu i radost.

Dok su njegovi prijatelji već bili očevi i dedovi, on je svaku večer provodio sam. Najteže mu je bilo kada bi njegova majka nežno, ali iskreno, pitala:

„Sine, kad ću ja konačno dočekati unuče?“

Ta pitanja kao da bi mu probijala srce, jer je znao da život nije samo u imanju i poslu, već u toplini zajedništva i pogledu koji deliš sa nekim posebnim.

Prva nada – posrednik iz Tutina

Na nagovor najbližih, Pero je odlučio da potraži pomoć preko poznanika – posrednika iz sela blizu Tutina, koji je obećavao rešenje za njegovu usamljenost. Obećao mu je mladu, poštenu i vrednu ženu iz Albanije, koja samo želi poštovanje i razumevanje.

„Pero, ovo nije komplikovano. Daj joj priliku i bićeš srećan,“ govorio je posrednik ubeđujućim glasom.

Bez mnogo razmišljanja, a sa željom da konačno nađe sreću, Pero je uplatio 3000 evra – novac koji je za njega bio značajan i vredan. Nije video fotografiju, nije čuo glas žene – verovao je samo u obećanja da mu život uskoro kreće na bolje.

Dolazak Mirsade – stvarnost koja je slomila snove

Na dan kada je trebalo da mu stigne mlada žena, Pero se pripremio kao da je u pitanju najsvečaniji događaj u njegovom životu. Obukao je najbolju košulju, uredio frizuru kod lokalnog berbera i malo poškropio starim parfemom.

Kada je automobil sa albanskim registarskim tablicama stao ispred njegove kuće, iz njega su izašli posrednik i žena. Pero je zastao u neverici – to nije bila mlada devojka koju je zamišljao. Stajala je pred njim žena u kasnim četrdesetim, niža, punija, sa pogledom koji nije odavao radost, već neku tugu i umor.

„Ovo je Mirsada,“ rekao je posrednik sa osmehom, kao da je sve u redu.

Pero nije mogao da sakrije zbunjenost:

„Ali… ti si rekao da je mlada…“ promrmljao je zbunjeno.

Mirsada nije razumela šta muči Peru, ali je jasno pokazala stav. Pogledala je oko sebe, na kuću, na Peru i nešto izgovorila na albanskom. Posrednik je objasnio:

„Kaže da želi da se odmori. Dogovor je dogovor, nema dalje priče.“

Poraz bez povratka – ogorčenje i razočarenje

Pero je odmah pokušao da poništi dogovor, tražeći da mu se novac vrati jer ovo nije bio onaj aranžman na koji je pristao.

„Nema nazad,“ hladno mu je odgovorio posrednik.
„Ako nećeš ženu, novac se ne vraća.“

Mirsada je dodala svoje reči, a posrednik je preveo:

„Ne želi da ostane tamo gde nije dobrodošla, ali traži da joj se vrati čast.“

Pero je ostao zatečen i podeljen između besa i očaja. Nije znao da li da prihvati gubitak novca i žene ili da nastavi dalje. U selu su se brzo pročule vesti o njegovoj situaciji. Komšije su dolazile da gledaju, a pojedini su se šaputali iza leđa.

Njegova majka, uz bol u glasu, upitala je:

„Jesi li stvarno mislio da se ljubav može kupiti?“

Lekcija naučena na najteži način

Pero je ostao bez žene i bez 3000 evra. Osećao je gorčinu u grudima i odlučio je da više nikada neće dozvoliti da ga iko prevari ili da se igra njegovim osećanjima. Ipak, nije odustajao od nade da će jednog dana pronaći pravu ljubav.

Posle nekog vremena otišao je u selo kod Tutina da nađe posrednika i zahteva povrat novca, ali ovaj ga je odbio bez trunke saosećanja.

„Ja sam samo veza, nema povratka,“ hladno mu je rekao.

Bez pravne podrške i dokaza, Pero nije mogao ništa da uradi.

Novi početak – sreća u neplaniranom susretu

Teška priča nije ga slomila zauvek. Da bi izbegao stalne podsećanja na neuspeh i podsmehe u selu, odlučio je da ode kod rođaka u Beč.

Tamo je radio na građevini i živeo skromno, ali je konačno pronašao unutrašnji mir. Upravo u jednoj lokalnoj kantini upoznao je Nadu, Bosanku sa osmehom koji ne traži prevodioca i toplinom koja je grejala njegovo srce.

Bez posrednika, ugovora i novčanih uplata, dvoje ljudi sa ranjenim dušama polako su gradili zajednički život.