Ja imam prijateljicu koju sam upoznala tokom studiranja na fakultetu. Mi smo zivjele na istom spratu doma i skupa smo bile na kursu psihologije. Nikada nismo mi bile tako dobre prijateljice ali smo ostale u jako dobrim kontaktima. Posudila sam ja njoj novac ranije i nekoliko puta bi prespavala kod mene nakon raskida. Znala sam da joj je tesko i da se bori sama kroz zivot.

Kada smo se ponovo srele mi drustvo sa fakulteta rekla je da toliko nema novca da danima nista nije ni jela. Nisam ni oklijevala u tom trenutku. Ja sam osoba koja spremam svoje obroke unaprijed i sve to zamrznem pa sam odlucila da joj pomognem. Spakovala sam torbu punu tjestenine, supe, piletine i povrca i sve to je to bilo sto bi moglo nekoliko dana da joj traje.

Ja sam planirala da odnesem hranu i to poslije posla ali sam prije nego sto sam izasla iz stana vidjela sam post koji je objavila na Instagramu. Objavila je da je uradila novu tetovazu sada. Mislila sam da je to stara slika mozda neka uspomena. ALi ne bila je svjeza. Ja sam to gledala u velikom soku i nisam mogla da vjerujem koliko sam glupa bila.

Onda sam mislila mozda joj je neko platio? Klijent? Pacijent? Poslala sam zbunjena i poslala sam poruku da li joj i dalje treba hrane. Spomenula sam tu da sam vidjela njen post. Nisam bila neprijatna nego sam u tom trenutku toliko bila zbunjena. Ono sto sam dobila od nje je bio samo veliki bijes.

Nazvala me tada i ijesna je bila. Rekla je da uvijek nadje novac za tetovazu kada zeli. Onda mi je rekla kako ja nju gledam sa visine. prije nego li sam stigla da odgovorim stigle su uvrede lose, ostre i jako bolne.

Nisam ja joj vise nikako ni pisala. Vratila sam hranu. Sjela i zurila svo vrijeem u telefon. NE znam da li je ona bila zaista gladna ili je zeljela da neko joj pokaze samo kako je nekome stalo do nje. To je jedna od situacija koja je pokazala da ne mozes nikome ni pomoci a da je to iskreno.