JA sam odrastao bez oca i ne nije mu se nista desilo jednostavno u tom trenutku kada je moja majka ostala trudna on nije bio zainteresovan za moje postojanje a majci je dao sto posto starateljstvo placao je alimentacije i posjecivao me dok sam bio mali da se ne sjecam nicega i onda se ubrzo nakon toga odselio i u drugu drzavu.
Nije nam bilo toliko tesko u zivotu jer smo imali dovoljno novca pa cak i vise nego sto je to vecina imala ali emotivni dio je bio u potpunosti nepopunjen. On punih 25 godina nije krocio u svoju rodnu drzavi da bi pred kraj godine ponovo vratio da bi se penzionisao od onog malo sto sam ga vido nakon toga mi je rekao dosta lijepih stvari.
Rekao mi ej da je jako ponosan na mene jer asm ja ispao takav muskarac iako sam dosta toga u zivotu prosao i od malena sam morao da se zahvalim na svaki njegov pokusaj da izgradi odnos ali toliko vremena kada provedete bez nekoga koja je onda svrha. Daanas mi se djevojka porodila i dobili smo sina. Ne mislim i ne zelim da pravim iste greske kao otaac ali najvise od svega bi zelio da uvijek budem tu za svog sina.
