Imam 28 godina, odličan posao, pristojnu platu s obzirom na naše uslove, nekoliko sjajnih prijateljica, pun ormar brendirane odeće, ali nisam srećna.
Moglo bi se reći da sam “besna” i da ne znam kuda bih, ali evo sada, nisam srećna. Razmišljam: “E, moj prijatelju, da samo znaš da nije sve zlato što sija”… Ali, hajde da počnem ispočetka. Rođena sam u Beogradu, diplomirala sam pravo, položila pravosudni ispit i radim kao advokatica u jednom advokatskom birou u samom centru prestonice. Volim svoj posao, volim što sam samostalna, volim što zbog prirode posla moram biti doterana, svaki dan nositi štikle, nositi skupa odela i torbe. Doduše, moja plata mi omogućava život u stilu, i ne žalim se. Nakon posla, volim da sednem u neki dobar kafić ili bar gde se okupljaju poznati ljudi, da budem “primećena”, da popijem najskuplji koktel. Zašto da ne? Onda se vraćam kući, opuštam se i pripremam za novi radni dan. Vikendom se trudim opustiti u nekom spa centru daleko od Beograda ili šopingovati u nekoj evropskoj prestonici – ništa slađe. Samo da pobegnem iz te beogradske džungle. Možda biste rekli “Brza života, 200 na sat”, ali stvari nisu uvek onakve kakve izgledaju.
Postoji samo jedan problem u mom životu: samohrana sam. Nemam dečka, muža, ljubavnika, ništa. I to već dve godine – jer sam se posvetila karijeri i sebi. E sad, nije da se povremeno ne nađem s nekim, čak i odemo na večeru, dajem šansu udvaračima, kako ne. Ali, hej – svi su oni gori od goreg, ne znam kako da vam objasnim: potpuno su nespretni i smešni. Pitate se zašto? Evo vam konkretni primer: sretnemo se, on u pantalonama sa buvljaka, košulji iz nekog nepoznatog butika, sav sređen, kao da me vodi na ručak ili večeru. Pitam ga gde idemo, on kao kavaljer insistira da biram. Okej, neće ti biti dobro, ali tvoj izbor. Vodim ga u svoj omiljeni restoran, njemu nije dobro kako vidi meni. Naručim biftek i omiljeno vino, a on pije kiselu vodu. Kao da glumi da mu nešto nije u redu, a ja već znam da to ne može platiti. Večera nekako prođe, predložim da platimo po pola, on kao svaki balkanski mačo insistira da on plati. Mislim se – ko te šiša, kada si tvrdoglav. Onda ga pitam hoćemo li negde dalje, na koktele, a on kao žuri, radi ujutro, nije mu dobro, ovo-ono, javiće se sutra. Ako i ode na koktele, glumi da je izgubio novčanik, kunem vam se, to se jednom desilo. Razmišljam – zašto uopšte izlaziš na takva mesta kad ne možeš priuštiti?
Pa nije imao novca ni za odmor. Bio je ljut što želim s prijateljicama na Kubu. Razmišljam, da si sposoban, za pet i po meseci bi nešto našao. Ali ne, on je želeo da ga ja izdržavam, uz to da obavljam sve kućne poslove. Lepo se “ugnezdio”, ali samo u svojim mislima. Završila sam tu vezu nakon gotovo četiri meseca izmišljanja.
Nakon njega, susretala sam nekoliko njih koji su želeli biti “povezani” sa mnom. Obožavam te mamini sinovi, štrebere, koji misle da će se dobro udati ako pronađu ribu koja dobro zarađuje. Idi tamo! Sve ovo sam stekla sama. Da, imam luksuzan stan u centru, ali otplaćujem ga sljedećih 20 godina. Da, imam brendiranu odeću, čizme, torbe, odlazim u spa centre… ali sve to plaćam sama. Sama sam se potrudila s visokim prosekom, položila sve ispite na vreme, završila pravosudni ispit. Izvinite, nisam to radila da bi neki lezilebović trošio moj novac i živio na mom trudu! Zato ne volim muškarce bez novca. Ne mogu mi parirati. Zato sam sama, ali nastavit ću pokušavati dok ne pronađem nekoga tko je vredan mene, makar zarađivao pet puta manje. Važno je da ima stil. Devojke – bolje je biti same nego u lošoj vezi. Potrudite se biti samostalne, vjerujte mi, nema ništa ljepše!
