U sjecanju mi je da imam osam godina i da moj razred pravi razmjenu bozicnih poklona. Tada sam imala osam godina i jako dobro se sjecam svega.
Porodica je jako siromasna bila da nismo mogli da sebi priustimo poklone ali sam umotala jednu staru ocevu knjigu u neki iskoristeni papir i to sam poklonila svojoj drugarici koja ide samnom u razred.
A od nje sam zauzvrat dobila poklon koji je predivan, najljepsu Barbiku ikada koju sam vidjela.
ALi kada je ona vidjela moj poklon jasno je pocela da place. Sledeci dan njena majka je dosla u skolu i jako je ozbiljna bila i trazila svo vrijeem mene.
ODJEDNOM kada me je ugledala osmjehnula se i izraz lica joj je odjednom postao smeksan. Dala mi je i punu vrecicu poklona a to je Barbikino auto, Ken i mnogo odjece. Bila sam toliko emocionalna da nisam znala sta me snaslo. Jako sretna i iznenadjena od svega toga.
Ali tu nije bio kraj. Ja sam ostala skamenjena kada mi je rekla da je sacekam poslije skole jer ce me povesti na rucak sa kcerkom. Tada tek nisam mogla da vjerujem i mislila sam da sanjam.
To je tada bio moj prvi put u zhivotu da sam ja u restoranu.
Njena kcerka koja je prije toga uznemirena sada je bila ljbazna prema meni i mi smo od tog trenutka postale jako bliske prijateljice. I danas smo jako dobro prijateljice, iako imamo 24 godine i zivimo u drugim gradovima.
Dobrota majka je bila sve sto mi je to Bozica trebalo.
