Sada u vremenu savremenog drustva javne licnosti su osobe koje su jako cesto predmet pracenja ali i kritika. Njihove zivote prate kamere a njihovu postupci su uvijek izlozeni analizi od javnosti. Iako se moze ciniti kao neka savrsena ikona sa velikim talentom jako je vazno napomenuti da su svi oni samo ljudi koji imaju svoje emocije strahove i svakodnevni zivot koji je izlozen raznim izazovima.

KAAD SE svi reflektori pogase mnogi od njih naravno se vracaju svojim domovima a tu je stvarnost koja se cesto i ne vidi. Ovo je clanak koji istrazuje dubine i slozenost zivota javnih osoba i njihove unutrasnje borbe ali i percepcije koje drustvo moze da stvori o njima. Dok ih mnogi vide kao uzore cesto su prikazani kao nekako nesavrseni a njihovu stvarni zivotu su daleko od idilicne slike.

Jedan od najcescih mitova o javnim licnostima su one da su oni ispunjeni i sretni. Nazalost stvarnost je da mnogi nose teret ocekivanja i pritiska koji dolazi uz javnu paznju. Ocekuje se da bude sve besprijekorno da zraci se pozitivnosti i da se ponasaju kao uzori svima oko njih. Ovo je pritisak moze da bude jako stresan i mnogi se bore sa osjecajem izolacije i nesigurnosti koja se desava.

Sve osobe koje su pod reflektorima osjecaju pritisak. Javne licnosti a ovdje i Jelena Karleusa je oprezna kada se radi o povjerenju jer mnogo puta se desilo da je izigrana. Izraz ne vjerujem lako ljudima moze da bude  znak opreza ali jako cesto temelji se na iskustvu koje moze da bude oprezna u tome.

Kada je Jelena govorila o svojim muzickim pocetcima a to je da ne dijeli samo pricu o svojoj karijeri nego i lekcijama koje su se naucile povodom svega toga. Ovo su price koje omogucavaju javnim licnostima da pokaze se svoja ljudska strana i da se izgradi povjerenje sa publikom.