Prije sest godina, samo jedan dan nakon svadbe ja sam odlucio da vratim tadasnju suprugu roditeljima a tada sam dozivio pakao jer su me svi pljuvali, govorili da sam ja zaostao, da sam glup, ma da sam najgori i o meni se govorili sve i svasta i najcrnije kao nikada do sada.
Razlog je bio taj radi cega sam je vratio jeste da ” nije bila nevina.” tj tako su svi drugi to predstavili i o tome pricali.
Istina je bila da mi sve te tri godine veze drzala kao prava svetica i sve je bilo od samog pocetka nista prije braka i toliko je bilo moralisanja, dobio sam mnogo osuda od drugih, pljuvanja po djevojkama na kojima se vidi da su fine i to je tako.
Dodje svadba, i dolazi prva bracna noc, moja svetica i nije tako neka svetica kako seona predstavljala. Tu pocne da place, da histerise i da mi se pravda “da je to samo bilo jednom” i samo je to njen fazon.
U tim trenutcima nisam zelio da se raspravljam sa njom rekao sam joj da ne ne treba i ne mora ni ti da se raspakuje i sutra sam odmah i pozvao njene i obrazlozio cijelu situaciju i tada sam joj i rekao zbogom zauvijek.
