Muzu mi je otkriveno tesko oboljenje. Sada je u komi i ilo je prekano otkriveno. On umire a nece ni znati da cemo uskoro dobiti bebu. Kroz cijeli taj haos koji je vladao ja sam se gojila , imala i blage redovne cikluse i u tom trenutku sam skoro pa zanemarila sebe.
TADA mi je stomak rastao a ja sam mislila da je to se radi stresa i tada neurednog nacina zivota koji je bio, brze hrane, radila sam u tri smjene a inace sam i krupnija osoba koja ima 85 kilograma. ne mogu da vjerujem da cu da rodim dijete.
Svaki dan mislim da sanjam, jer ljekari kazu da je sve uredu, da je djevojcica.Stalno mi prolaze razne misle kroz glavu. Ja nikome nista nisam rekla jer sam jako pogubljena i ne mogu da vjerujem.
Hocu da iskocim iz koze radi srece ali i srce mi je slomljeno jer ljubav mog zivota se lagano gasi.