Moj dragi sin se sa svojom suprugom odlucio da preseli kod njenih. Odselili su se tamo jer ona zeli da zivi sa nama i kako kaze tamo im je dosta bolje i ljepse. Ono sto me je vise zabolilo od toga je to jer smo dobili unuka prije 10 dana a slavlje povodom rodjenja je bilo kod njenih tada.
Samo je svratio kod nas iz bolnice i rekao da uvece se prave zabavu i da mi pripremimo kod nas i da pozovemo i komsije i nasu rodbinu. Rekla sam mu i da smo t i svakako planirali za dan dva jer sam mislila da cemo otac i ja kao i dva brata ici kod njih i biti dio tog slavlja.
A on je tada mrtav hladan rekao: “Kevo bre., oni su zvali svoju rodbiinu i prijatelje, pozvao sam drugare da je to njihova zabava zato sam rekao da vi napravite sebi zabavu a buraza cu a vodim sutra na pivo.”
Srce mi je u tom trenutku prepuklo na pola jedva sam rekla: “Da ste vi meni djeco zivi i sretni nemoj da se plasis, necemo mi doci sutra da bi smetali.”
Sledece cega se sjecam jeste pistanje aparata na koje sam bila prikopcana jer je ljekar rekao da sam imala infarkt i da sam se za dlaku spasila.
