Suprug me je jucer odvezao u grad da bi platila racune za struju i telefon i rekao mi je da pozurim jer on mora da se vidi sa nekim prijateljima i da jako zuri.
Napolju je kisa toliko padala kao da je jeseN. Kada sam ja usla u postu ispred mene je bilo cetiri osobe i naravno da sam ja morala da sacekam par minuta ali kada su vidjeli da sam trudna i da mi trbuh do zuba,a inace sam u osmom mjesecu trudnce svi su me pustili preko reda da bi zavrsila.
Kada sam se vracala vidjela sam kroz vrata da moj suprug sa autom odlazi. Ja ga zovem da bi me sacekao a on mi samo odbija poziv.
Tada sam pocela da trcim u nadi da ce da me vidi u retrovizoru i u tom trenutku sam se toliko saplela da sam jedva i ostala na nogama.
Kada sam izasla iz poste on je bio ispred mene sigurno jedno 50 metara i bial sam sigurna da me je vido ali nije htio da se vrati. Dok sam dosla do autobuske stanice bila sam mokra do koze jer sa sobom nisam ponijela kisobran.
Najgore mi je od svega toga jer sam ja bila u osmom mjesecu trudnoce i jako sam se bojala da ce nesto bebi da se desi. Jos kada mi kroz glavu prodje da sam mogla da padnem nisam mogla oko da sklopim Ne mogu da shvatim da su mom suprugu vazniji prijatelji nego ja i nase dijete.