Ja sam jako cesto isla u krevet kada sam bila gladna. Samo sam pravila oblnija jela kada su praznici i kada bi moj sin dosao tada sa svojom suprugom.
Kada se ozenio desilo se ovo..
Ja sam spremila im veceru onako kako znam i umijem i od cega sam imala a onda je njegova supruga pretvorila ovaj radosni trenutak u jako tezak i zamene potresan trenutak koji cu da pamtim i koji ce me progoniti sve dok sam ziva.
Nekoliko dana nakon sto se moj sin ozenio ja sam bila zauzeta spremanjem vecere, ja sam spremala umak i tada pecenu puricu. Moja snaha je tada nematljivo usla u kuhinju i ispod oka me gledala kako ja to kuham.
Osjetila sam u tom trenutku da nesto nije uredu ali sam odlucila da nastavim sa svojim poslom i da radim ono sto najbolje znam.
Tada me je ona iznenadila i sokirala sa svojom izjavom,”Znas mozda bi ovaj put trebala da narucis hranu. Nisu svi bas odusevljeni tvojom hranom i kuhanjem i ne zelim da nam Bozic bude povkaren…”
Pogledala sam svog sina tada i ocekivala sam da ce nesto da kaze u moju odbranu a on je sutio i svo vrijeme je izbjegavao moj pogled.
Osjecala sam se povrijedeno i zbunjeno i samo sam cekala da odu da bi ja svoj mir kao prije vratila.
