Kada smo se suprug i ja vjencali moj svekar i svekrva su tada nama dali da zivimo u njihovoj drugoj kuci koji imaju. Nedugo nakon toga suprug se razbolio i umro je a mi nismo imali priliku da dobijemo svoju porodicu da se jednostavno ostvarimo.
Tada sam bila jako slomljena a oni su me podrzali i rekli da mogu da ostanem da zivim u njihovom domu jer nisam imala stvarno nigdje. Na pcoetku sam se osjecala dobro jer sam bila jako zahvalna jer mi nisu okrenuli ledja kada mi je najteze i najgore bilo.
Ali onda se desava sok, cetiri godine poslije moj zivot mi je donio novu priliku. Ponovo sam nasla ljubav i sa svojim partnerom sada cekam bebu. ALi situacija odjednom postaje jako losa i komplikovana. Moj decko nema dom pa je odlucio da dodje da zivi kod mene. I dok sam ocekivala da ce tada moja svekrva radi mene da bude jako sretna i novog pocetka a odgovor koji sam dobila je bio suprutan. Doslovno mi je rekla da ako doevem novog muskarca u kucu da ce to da bude uvreda za sina. Njene rijeci su bile jasne i jako bolne. “Ako dovedes novog muskarca u dom i to je uvreda…”
Svekar je sa druge strane samo sutio. Sutio je i nije mijesao se u tu sutiaciju i to me je toliko jos vise povrijedilo. Nije bilo pokusaja da se situacija ta smiri i ta tenzija i da dodje do rjesenja. Bilo je jasno da je svekrva imala stav o tome ali svekar je bio po strani.
Ali situacija postaje jos gora kada sam pred vratima nasla kutiju sa odjecom. To je za mene sok bio jer je izgledalo kao da su odlucili da se moje stvari maknu iz kuce bez mog pristanka ili znanja. Osjecala sam se izbacenom. A onda je stigao poziv sa nepoznatog broja. Osoba sa druge strane mi je rekla da je svekar odlucio sada staviti kucu na prodaju i da imam samo mjesec dana da se skroz iselim. Zbnunila sam se i nevjerica me preplavila.
