Ja sam taksista te jedno vece oko pola jedan vidio sam zenu kako drzi djevojcicu u rukama i mase m i da bi joj stao. Odmah sam parkirao auto u blizini njih i pomogao joj u tom trenutku da udje.
A ona mi prije ulaska stidljivo kaze kao da mi se pravda: “Njen otac nije htio da je vozi, kaze ne ustaje mu se iz kreveta i da ne budim ga. Nemam nikog drugog da bi mi pomogao a ne znam sta joj je. Hitnu sam zvala ali nece da dodju po nju.”
“Ja imam samo 500 dinara u novcaniku. Ako ikako mozete odbacite me za taj novac dokle mozete pa cu ja pjeske onda sa njom do hitne pomoci da dodjem.”
Ja sam u tom trenutku rekao da udje odvezao je do hitne i rekao sam da cu ih sacekam i da ih vratim kuci i to sve besplatno. Onda je ona tokom razgovora rela da je razvedena a da njenog bivseg blago receno boli uvo za kerku. Nije to nista sto sam ja ucinio ali sam barem na neki nacin pomogao.
