Lepa Lukić donijela emotivnu životnu odluku: Sve ostavlja u amanet – ali pod jednim uslovom

Zaveštanje koje dira srce

Jedna od najpoznatijih zvijezda narodne muzike, Lepa Lukić, žena čije je ime decenijama sinonim za emociju, narodnu tradiciju i muzičku veličinu Balkana, nedavno je podijelila nešto vrlo lično – odluku da sastavi svoj testament. Iako javne ličnosti rijetko govore o nasljeđu i onome što ostavljaju iza sebe, Lepa je iskreno i sa toplinom u glasu otkrila detalje svoje volje, koja nosi jedan posebno zanimljiv i dirljiv uslov.

Iza standardnih odredbi o materijalnim stvarima – poput stanova, kuće, restorana i ušteđevine – krije se ključno pravilo: sve to ide njenom bratancu Radisavu, ali samo ako preuzme brigu o njenoj voljenoj mački Mazi.

Mačka Maza – više od ljubimca, dio porodice

Lepa je jasno stavila do znanja da Maza nije samo kućni ljubimac. Njena povezanost sa ovom životinjom ide mnogo dublje – ona je saputnik, životni oslonac i emotivna podrška. Maza je s njom još od 2011. godine, i za Lepu predstavlja nešto što nadilazi običan odnos čovjeka i životinje.

„Maza mi je kao dijete. Živimo pod istim krovom, dijelimo svaki trenutak. Kad mene više ne bude, hoću da znam da će ona biti sigurna, voljena i da je neko neće zaboraviti.“

Ova želja pretočena je u zvanični dokument koji se čuva kod advokata. Radisav, kome će sve pripasti, dužan je da brine o Mazi do kraja njenog života. Bez ispunjenja tog uslova, pravo na nasljeđe biće nevažeće.

Emotivna svakodnevnica: život sa Mazi

Govoreći o zajedničkom životu sa svojom mačkom, Lepa opisuje svakodnevicu ispunjenu ljubavlju, rutinama i tišinom koja govori više od riječi. Nema galame, nema problema – Maza je, kako kaže, nježna i poslušna, ponaša se bolje nego mnogi ljudi.

„Nikada nije napravila nered, ne skače po stolu, ne traži pažnju na silu. Kad ogladni, mjaukne, a ja je pitam: ‘Sine, hoćeš da jedemo?’ Odemo zajedno do njenog tanjira, sipam joj granule i sve je mirno.“

Njihov odnos je toliko harmoničan da dijele i večernju rutinu. Zajedno odlaze na spavanje – Maza čeka Lepu da legne, uvuče se kraj nje i tako, u miru i tišini, provode noći.

„Ona je moj lijek za usamljenost. Da nje nema, ko zna kako bih podnosila tišinu. Uz nju se osjećam sigurno, nikad nisam sama.“

Odlučnost da sve bude po njenoj volji

Lepa je više puta isticala da je njen život bio buran i ispunjen raznim iskustvima, ali da sada, u poznim godinama, mir pronalazi uz Mazu. Donijeti ovakvu odluku za nju nije bilo teško – bilo je važno samo da zna da će mačka biti u sigurnim rukama.

Bratanac Radisav, kome sve ostavlja, već poznaje Mazu i prihvatio je odgovornost bez pogovora. Lepa vjeruje da će on ispuniti svoj dio dogovora, jer zna koliko joj ta mačka znači.

Lepa poruka za kraj

Zaveštanje Lepe Lukić nije samo testament – to je priča o dubokoj privrženosti, o emotivnoj povezanosti koja prevazilazi materijalno. U vremenu kada ljudi često zaboravljaju na one najranjivije, ona je pokazala da ljubav ne poznaje granice – pa ni one vrste.

Na kraju, ova priča ostavlja važnu poruku: ono što ostavljamo iza sebe nisu samo stanovi i novac, već osjećaji, veze i tragovi koji govore više o nama nego bilo kakva titula. Lepa Lukić je odlučila da njen najveći amanet bude briga – o onome koga najviše voli.