Dok sam bila manja i dok sam odrastala jako sam stidila jer je moj tata radio kao smetlar, nisam mogla to da pruhvatim i shvatim
Iako je on neumorno radio kako bi nas izdrzavao novca nam nikada nije bilo dovoljno nije bilo kako smo ocekivala.
Ja sam uvijek mastala i zeljela da postanem arhitektica a na kraju sam pocela da radim kao konobarica da bi pomogla da bi mi kao porodica mogli da sastavimo kraj sa krajem.
Neki dan je dao mi otac kovertu a ja suze nisam mogla da zaustavim-Toliko sam povrijedjena bila i bijesna najvise na sebe.
Kada sam otvorila ostala sam sokirana kada sam pronasla bankovni racun koji je bio otvoren na moje ime tada. On je stedio svaku paru koju je imao , koji je ostavljao sa strane sve to tajno godinama.
Kada sam ga pitala zasto mi do sada to nije rekao, samo me je pogledao jako tuzan sa osmjehom na lici i rekao: “Napokon sam ustedio dovoljno novca da te kao roditelj mogu poslati na fakultet…!”
