U srednjoj skoli sam toliko siromasan bio da nisam mogao dugo da priustim rucak pa sam cesto pretvarao da sam ga zaboravio kod kuce i nisam imao.
Jedna uciteljica je odlucila da bude ona ta oja ce mi donesiti hranu svaki dan ali tada odjednom se desava da je tokom skolske godine iznenada napustila posao i nakon toga se ona nikada vise nije ni vratila.
Danas sam ja postao advokat a onda sam na listi posjete ugledao njeno ime.
Kada je usla ja sam se skamenio. To je bila ona ista zena sa istim ljubaznim i milim ocima. ALi sam se toliko sokirao kada sam vidio da se trese i drhti. Prvo me nije ni prepoznala ali kada sam joj rekao svoje ime ona se tada nasmijala.
Njen suprug sa kojim je bila 20 godina u braku ju je napustio radi mladje zene i uzeo je sav njen novac i svu njenu ustedjevinu i to je bio plan koji je unaprijed smislio. Nije mogla ni da priustu advokata ali je dosla da trazi pomoc pa makar savjet.
Ja sam odlucio da uzmem njen slucaj i nisam nikako htio novac da uzmem.
Pobjedili smo. Sav je novac vratila i jos je na sve to dobila i odstetu. Zagrlila me je i rekla da sam ja taj koji sam je spasio.
Rekao sam joj da sam vratio samo dug i da sam jako sretan jer sam sada u mogucnosti da ja njoj mogu pomoci.
