Ja sam trebala da cuvam svoje unuke jedan dan. One su ovdje sedmicu dana i ne zelim da ih vratim jer sam se toliko vezala za njih. Ja se osjecam jako usamljeno a moji unuci kada mi dodju donesu toliko radosti. Djeca jako vole da budu samnom i da provode vrijeme samnom i nikada im samnom nije dosadno jer se ja toliki posvetim, druzim se sa njima, igram i trudim da ih cinim sretnim.
Ali moja kcerka je takva da ne zeli da ostanu predugo kod mene jer kaze da imaju i neke “druge obaveze” kao sto su casovi umjetnosti i klavira. Cak jos i ne idu u skolu. Osjetim i vidim da im ona stvara jako veliki pritisak ine dopusta im da oni uzivaju u svom zivotu i djetinstvu.
Ja sam odlucila da ne odgovaram na pozive svoje kcerke i ne zelim ni ti da otvorim vrata. Dosla je do kuce a ja sam se pretvarala da mi nismo kod kuce. REKLA je ako joj ne vratim djecu da mi pozove policiju. Djeca su sasvim dobro ovdje i ne zele da idu. Sta da radim ja sada?
