Ja sam sasvim iznenada upoznao jednu jako lijepu djevojku ali tada sam bio ozenjen, imao sam zenu i kcerku od 4 godine.
Tada sam ostavio svoju zenu a ona je tuzna me molila samo da budem tu da dijete ima oca a ne moramo ni da budemo u braku pa cak po njenoj prici ne moramo ni da spavamo u istoj sobi, ali to mi nije dolazilo u obzir.
Naravno da sam taj njen prijedlog odobio i odlucio da odem. Zadnje sto sam tada vidio jeste njen tuzan pogled i moje kcerkice kao i ocajan izraz lica. Zatvorio sam vrata, otisao sam i vise nisam ni vracao se. Neki dan sam sreo svoju suprugu na ulici.
Ona nije bila sama, setala je sa nasom kcerkom i vjerovatno sa njim novim suprugom. Tada sam je pogledao a i ona mene. U ocima sam joj vidio samo proslost i jednostavno se vidi da je svako od nas odlucio da ode svojim putem.
Mogu da kazem da mi nije bilo svejedno ali sam sam kriv i sam sam odlucio da idem tim putem.
