Ovo je nastala velika svadja u mojoj porodici i ne znam da li sam po necemu upravu ili nisam u svemu tome. Izgubila sam vjerenika Doriana i to prije tri godine u saobracajnoj nesreci. To je sve bilo jako strasno i radi toga se i dalje oporavljam. Jedna od rijethi stvari koja mi je ostala od njega jeste vjerenicki prsten. Ja ga vise ne nosim ali ga drzim u kutiji na komodi jer mi znaci kao cijeli svijet.
Prosle nedelja se moja mlada sestra Elara vjerila i svi smo bili jako sretni radi nje, ali onda me je ipovukla sa strane i zamolila za uslogu. Rekla mi je posto vidi da ja vise ne koristim Dorianov prsten trebalo bi da ga dam da bi iskoristila dijamant za svoj prsten. Samo sam je gledala svo vrijeme i pitala da li je ozbiljna radi svega toga. Rekla mi je da jeste jer bi to bio lijep nacin da se oda na neki nacin pocast Dorianu a prakticno je jer su dijamanti jako skupi.
Rekla sam joj apsolutno u svemu tome ne. Prsten je jedna od poslednjih stvari koje imam od Doriana i necu da ga dam. Ona se naljutila i rekla da sam jako sebicna. Posto sada imam novog decka trebalo bi da idem dalje i da pustim u sve to proslost. Rekla sam joj da sto ide dalje ne znaci da ja na nei nacin brisem Doriana iz zivota.
Onda je ona krenula da place i to je ukljucilo u sve to i moju majku. Mama je naravno kao i uvijek stala na njenu stranu govoreci da drzanje prsten znaci da sam zaglavila u tuzi i da bi davanje prstena Eleri pomogli da ja krenem dalje i da bi to bilo simbolnicno. Rekla sam im odmah da treba da prestanu a Elara mi i dalje salje poruku i kaze da zasluzuje porodicno nasljedstvo kao sto su dobili nasi rodjaci i da sam okrutna sto sve to drzim samo za sebe.
Moj decko Kasija je u postpunosti bio na mojoj strani i naravno da je mislio da Elara sada pretjeruje ali pola moje porodice se ponasa kao da sam ja jedini krivac. Sta vi mislite o tome?
