Za vikend suprug i ja smo se druzili sa nasim prijateljima jednostavno dok smo se zabavljali desio se jedan trenutak koji nikada necu moci da zaboravim i sto mi odzvanja u usima. U grupi je bila i Sara , mladja djevojka mozda u 20 tim koja je stvarno jako zaljubljena u sport i time se bavi.
Pricala je o svojoj rutini vjezbanja dok je moj suprug koji isto voli teretanu i dize tegove odmah se ukljucio u taj razgovor. Na prvu mi to nije nikako smetalo dok se stvari nisu promijenile i krenule nekim drugim tokom.
Sara je rekla da radi na tome da dobije i certifikat kao licni trener na sta je moj suprug tada sa picem u ruci i sa osmjehom rekao.
“Moja supruga isto treba da izgubi nekoliko kilograma ali je skrom nemotivisana sto se toga tice. Mozda uz tvoju pomoc moze da dobije to tijelo o kojem masta.”
Ja sam se jednostavno sledila. Da li je stvarno to tako rekao? I to pred svima. Ne to nisu bile samo rijeci to je bilo jako nosalantno da nije ni mario za mene.
Kao da su moji problemi sa tijelom koje imam nesto o cemu se moze saliti i nesto sto svi mogu tako lako cuti.
Tada sam se osjecala jako posramljeno i ponizeno. Pokusala sam se na neki nacin nasmijati ali jednostavno u tom trenutku sam bila toliko slomljena da sam na sve nacine pokusavala da zadrzim suze. Nije pokusavao da bude zao ali su to rijeci koje su em toliko zabolile. Nije se radilo o toj moj tezini radlo se o tome da nije mislio na moju nesigurnost i srozao me je da je to nesto sto ja mogu da popravim uz licnog trenera.
Sada jednostavno ne mogu taj trenutak da prebacim u glavi i pitam se da li sam preuvelicala ili imam pravo da se osjecam tako posramljeno kao sada.
