Ja sam se nedavno porodila i trenutno sam sa.svojim suprugom i njegovim djetetom iz prvog braka. Problem je u tome sto ne zelim da se moja pastorka priblizava mojoj bebi. Cim ja skrenem pogled ona hoce da ga podigne. Pokusala je da ga digne i spusti sigurno pet puta, pokusavala je isto da mu da i jabuke a skoro se desilo da je prosula vruce supo po njemu- To me je sve dovelo do ludila.
Zato sam odlucila da ja zakljucavam vrata od njegove sobe. Tokom njene posjete udaljila sam se na samo jedan minut i cula sam plac od bebe. Kada sam usla u sobu imala sam sta i da vidim tu sam se sledila.
Ona je dovukla stolicu iz trpezarije i popela se na nju pa se onda i nagnula preko kolijevke a bebu je drzala objema rukama tad pousavajuci da ga izvadi. Meni je srce u tom trenu puklo. JA sam pojurila i zgrabila sam bebu a toliko sam se tresla da nisam imala snage ni da progovorim.
To je u tom trenutku za mene bio moj lom. Shvatila sam da jednostavno ne mogu da se opustim ni ti gutljaj vode da uzmem a dane brinem da li ce se nesto strasno desiti. Zato sam svom suprugu jasno i otvoreno rekla: “Ona ne moze vise da dolazi sve dok beba ne naraste. Rekla sam da ostane kod svoje bioloske majke i da joj je tu mjesto i da vise ne zelim o tome da raspravljam.
Nakon toga odnos sa suprugom se pokvario. On ne prica samnom, naljutio se. Sada mi vi pomozite da li za sve ovo ima neko drugo rjesenje?
