Toliko nam je tesko. Otac je bolestan i potrebna mu je sada transplantacija. Opetacija je iza donora jako rizicna a sam period oporavka jako dug. Cijeli zivot je bio jako los otac a pored toga i jako los suprug mojoj majci.
Uvijek je jasno i glasno naglasavao da mi sto smo zenska djeca ne vrijedimo nista a nas je 4 sestre bilo i na sve nacine je nasu majku maltretirao. Ona je podnosila na svojim ledjima jako veliki teret i finansijski je bila ta koja je odrzavala kucu ali i odgajala nas tada.
Prije pet godina je moja majka odlucila da se razvede a ja sam tada sa njom otisla u podstanare. Dvije straije sestre su udate dok je mladja na studijima. Niko do nas ne zeli da bude u kontaktu sa njim.
A sada je situaciaj takva da je on nazvao i da mu je potrebna transplantacija. ni jedna od nas ne zeli da se testira i da rizikuje svoj zivot radi njega. Smatram da radim ajko dobre stvari ali se sada jako grozno osjecam radi toga i nocima ne mogu da spavam. Uz sve to svi njegovu nas zovu svaki dan prijete i uznemiravaju.
Smatram i stojim iza toga da mu ni jedna od nas nista nije duzna jer nista nije uradio za nas. N ezelim da umrem ali ne zelim svoj uivot rizikovati radi njega, posao i sve sto imam radi osobe koja je oduvijek bila grozna prema meni.
