MOJ DJED mi je dao oko 50.000 eura i to u dinarima prije nego li nas je napustio, prije nego li je umro. On je rekao rijeci koje mi i dan danas odzvanjaju. Naime on mi je rekao da treba da imam, da mi se nadju, a roditelji su govorili da ce sve da ostave mom bratu jer cu ipak ja da se udam i o tome sam stalno mislila.
To je za mene bila zivotna ustedjevina, iako je on tokom svog zivota zaista dosta radio a isto tako i dosta je stekao i to se na kraju pokazalo.
To je novac za koji ne zna niko pa cak ni ti moj suprug. Trenutno su njegovi roditelji u jako velikoj krizi sada, njihov posao je propao i svaki mjesec im mi dajemo za zivot i zelimo da budemo pdorska.
Novac koji ja imam svima bi dosta toga olaksao ali ja tek sada ne zelim da mu kazem da ja to imam, jer ne zelim da dam njima ono sto je meni moj deda ostavio i sto je tokom cijelog svog zivota stedio i cuvao.
Malo je sebicno od strane mene ali nikada se ne zna kada ce to meni da zatreba.
