Dok su djeca bial malena, do 4 godine sam radila i tada sam placala zenu koja je cuvala pored zivih svekra i svekrve koji su tu zivjeli blizu nas.
Iako nikada nije bila opcija da ih oni ikada cuvaju vec samo da uskoce da nekada pomognu da se uzmu djecu iz vrtica ili da ih pricuvaju neki dan kada su bolesni kada ne mogu da odu u vrtic a mi smo primorani da idemo na posao. Odgovor na sve to je uvijek bio da su to nasa djeca, sebi smo ih radjali i da treba sami da se snadjemo oko njih a ne neko drugi da nam za to pomaze.
Sada svekrva uskoro ima operaciju i juce kaze da ce joj trebatu oko 15 dadan dok ne stane na noge i dok ne ojaca poslije operacije. Rekla sam tada jako bijesno da je to njen problem i da treba da se snadje i da mogu da joj dam broj od zene koja mi je cuvala djecu da moze da je angazuje na 15 dana. Sokirala se i kao rekal mi “treba da me je sramota” samo sam se nasmijala i rekla: “Vas treba da bude sramota da od mene tako nesto trazite sada jer kada je meni trebalo par sati vi niste bili tu.” Ona se tu sokirala ali sta cu joj ja.
