Tata mi je umro iznenada a tada me je tuga tako snazno pogodila. Poslao sam poruku sefu i ljubazno sam zamolio da mi da tri dana odsustva. Tada me nazvao nestrpljivo: “Ovo je sada jako vazan projekat zar to ne moze da ceka.” Tada sam shvatio sve sto sam odavno trebao da znam. Nista nisam rekao, uzeo sam slobodne dane, otputovao da bi dostojanstveno sahranio svog oca.
Tada okruzen sa porodicom, uspomenama i svemu shvatio sam da nisam izgubio samo roditelja nego sam izgubio i sebe u poslu koji nikada nisam toliko volio i gdje nisam bio toliko cijenjen. Vratio sam u kancelariju predao sam ostavku koju sam otkucao na svom stolu.
“Odlazis?” “SADA?” Pitao me je toliko sokirano moj sef.
Klimnuo sam samo glavom- te sam i sam bio iznenadjen kada sam rekao: “Zavrsio sam s odlaganjem svega onoga sto mi je uvijek bilo vazno a nisam znao kako da se s tim izborim…”
onda sam spakovao svoj sto i otisao sam. Mjesec dana poslije pokrenuo sam svoj projekat iz strasti a to je mala digitalna platforma za mentalno zdravlje posebno za sve one koji tuguju. To je ono sto je meni tada trebalo a sada to mogu ponuditi i svim drugim ljudima.
