OD SAMOG POCETKA pandemiji nasi zivotu su se odjednom promijenili i tada je sav nas nacin zivota postao drugaciji. Promjene koje su nam dosle od pandemije su jako duboke i to je bio izazov cijeloj zemlji. Jedan od najvecih problema dešava se to da je veliki broj oboljelih bio i onda su svi morali da zahtjevaju i hospitalizaciju i u tom trenutku se dešava da dolazi do zanemarivanja drugih pacijenata kojima je bila i potrebna medicinska pomoc
Proces sahrane osobe koje su inace podlegle od virusa je bio drugaciji i to je moralo tako da se radi da bi se obuzdala infekcija. Metalni kovcezi su koristeni inace za tu svrhu. U tom kontekstu govorimo o incidentu koji se desio u Indiji. Mutijala Gadaja je u maju dao na pocinak suprugu Giriame nakon sto je umrla u bolnici od virusa ili je on barem tako bio obavjesten u tom trenutku.
Radi ogranicenih posjeta on nije mogao da vidi suprugu ali on se raspitivao o njenom zdravlju kod medicinskog osoblja. Na kraju se desava da je dobio vijest koja je zaista poražavajuća bila to jeste da je ona podlegla od ove bolesti. Kod njih je bila takva praksa i njeno tijelo je umotano u čaršafe. Radi straha od moguće zaraze odlucio je da je ne odmata i nastavio je i da odmara jer je siguran bio da je to njegova supruga.
Dodatnoj tuzi je doprinjelo to da je i njegov sin umro i to je porodicu navelo da zajedno odrze pomen. U danima nakon sahrane dešava se da je Girijem stigla na vrata i jako je ljuta bila jer joj suprug nije stigao u posjet. U bolnici se desila greška ta zena nije umrlo i to se desilo da je on sahranio ustvari osobu zensku koja nije njegova supruga i koja nije identifikovana.
